Čitam baš maloprije jedan blog neke Marijane koja kaže da nepostoji ljubav na prvi pogled nego kao sex na prvi pogled kao kada neku osobu vidiš odmah je želiš imati. Po mom mišljenju nije tako ako nekog vidiš i svidi ti se naravno fizički i sa tom osobom doživiš ljubav onda to i jeste bila ljubav na prvi pogled jer nikad ne možeš čim negov vidiš doživjeti ljubaV. Za ljubav treba vremena, da tu osobu upoznaš , da što je više poznaješ sve ti se više sviđa, da zajedno prođete i lepe a i one manje ljepše trenutke, da ti nedostaje uvjek kada nije pored tebe............................... Ako nekog vidiš i svidi ti se odmah pomisliš na sex sa tom osobom to je onda stras a ne ljubav. Jer ako je u pitanju ljubav ti tu osobu želiš ali pre svega poštuješ i gledaš kao svog budućeg partenera a ne kao objekat koji će ti služiti samo radi zadovoljstava. To je moj mišljenje. Svako ima pravo na svoje. Ja ovo svoje mišljenje temeljim na svom iskustvu. Jer moj sadašnji dečko je moja ljubav na prvi pogled. Izašla sam jedne subote i u prepunoj diskoteci dok sam šarala očima po raji da vidim imali koga poznatog ugledala sam njegove plave okice, pogledi su nam se sreli. Gledali smo se neko vreme i smješkali jedno drugom. Onda sam ja nakon nekog vremena sa društvom otišla u drugi grad u diskoteku. Vratili smo se nakon tri sata, tražila sam ga pogledom po diskoteci njega nije nigdje bilo. Kada sam izgubila svaku nada da cu ga upoznati, drugarica me zamolila da odem  sa njom do WC-a, i dok smo se probijale kroz guzvu sudarila sam se sa nekim likom. A taj lik je bio on upoznali smo se i  eto vec tri godine smo zajedno svaki dan ga sve više volim. Naravno ponekad se svađamo i ponekad se desi da postanemo nekako udaljeni jedno od drugog bilo je i takvih dana ali sve smo to zajedno prevazišli. Tako je jer smo totalno različiti i oboje jako tvrdoglavi ali opet se volimo.